Uvod i priprema za rad
Kao što sam navela u prethodnom blogu, rešavanje zadataka iz oblasti veštine čitanja i razumevanja pročitanog teksta ne zahteva posebno znanje, već pre svega koncentraciju prilikom čitanja i logičko razmišljanje.
U ovom blogu opisujem kako radim sa učenicima na času na primeru teksta sa završnog ispita iz 2024/2025. godine. U pitanju je naučnopopularno štivo koje obiluje istorijskim činjenicama, biografskim podacima i arhaičnim rečima, Njegov sastavljač je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a dostupan na linku „Jerina — druga srpska despotica”.
Kako biste što bolje razumeli šta se očekuje od učenika, zamolila bih vas da tekst imate pred sobom.
Iskusnom čitaocu je potrebno oko 4–5 minuta da ga pročita, a učeniku sigurno i više, oko 6–10 minuta. To je očekivano, naročito zbog treme na dan ispita i ponovnog čitanja nerazumljivih delova teksta.
U nastavku navodim korake koji su potrebni za rešavanje dva zadatka iz ove oblasti.
Zadatak 1: Pronalaženje eksplicitne informacije u tekstu
U prvom zadatku treba odgovoriti na pitanje „Ko je bio naslednik despota Stefana Lazarevića?“ i obojiti kružić ispred tačnog odgovora.
Ponuđena su četiri rešenja:
- Đurađ Branković
- kralj Žigmund (Sigismund)
- car Jovan Osmi Paleolog
- sultan Murat Drugi
Tehnika za rešavanje 1. zadatka u četiri koraka
Zamislite da vam je, kao u ukrštenim rečima, data jedna reč na osnovu koje treba da pronađete drugu.
Tehnika koja će vam u tome pomoći ima četiri koraka:
- Pročitajte naslov teksta,
- Pročitajte tekst,
- Ponovo pročitajte pitanje,
- Pronađite odgovor u tekstu.
1. Pročitajte naslov teksta
Pažljivo pročitajte NASLOV koji glasi: „JERINA – DRUGA SRPSKA DESPOTICA“.
Naslov vas uvodi u tekst koji ćete čitati. Da biste ga bolje razumeli, postavite sebi dva pitanja:
KO se pominje u naslovu? – Jerina
ŠTA je ona? – druga srpska despotica
Zaključak: U ovom tekstu ću saznati više o Jerini, koja je bila druga srpska despotica.
Napomena: PITANJA u zadacima NE MORAJU uvek da se odnose SAMO na GLAVNI LIK iz naslova, u ovom slučaju na Jerinu.
2. Pročitajte tekst u celini
Kada iz naslova saznate o čemu ćete čitati, počnite da čitate tekst.
Prvi put ga pročitajte kao celinu. Nemojte zastajati ako ne razumete reči ili smisao nekih rečenica.
Zapamtite da pred sobom nemate tumačenje nepoznatih reči, pa se morate osloniti na ono što vam je poznato i što razumete.
Cilj prvog čitanja je da okvirno razumete suštinu teksta. Ne gubite vreme na detalje.
3. Ponovo pročitajte pitanje
Kada pročitate tekst, koliko god mislili da ga ne razumete, znate više o Jerini nego pre čitanja.
U prvom pitanju se, međutim, ne traži da odgovorite nešto o Jerini, nego da označite ko je bio naslednik despota Stefana Lazarevića.
Izaberite jedan od četiri ponuđena odgovora.
Pitanje postaje putokaz: vodi vas do reči koju tražite u tekstu.
4. Pronađite odgovor u tekstu
- Počnite da čitate tekst pasus po pasus.
- U svakom pasusu tražite rečenicu u kojoj se pojavljuje ime despota Stefana Lazarevića.
- Kada je pronađete, proverite da li je u njoj i jedno od četiri ponuđena imena: Đurađ, Žigmund, Jovan ili Murat.
- Ako se neko od njih pojavi, proverite da li piše i da je on Stefanov naslednik.
Prvi pasus, prva rečenica
Posle iznenadne smrti despota Stefana Lazarevića, jula 1427, vladarsko žezlo u Srbiji uzeo je njegov oglašeni naslednik Đurađ Branković. […]
Rešenje je vidljivo već u prvoj rečenici teksta. Ona sadrži i ime despota Stefana Lazarevića i ime Đurađa Brankovića ispred čijeg je imena reč naslednik.
Tačan odgovor: ● Đurađ Branković
Reč iz pitanja uvek vodi do rečenice u kojoj je odgovor.
Obratite pažnju: Iako bi se moglo očekivati drugačije, prvo pitanje se ne odnosi na Jerinu, glavni lik iz naslova, već na naslednika despota Stefana Lazarevića, Đurđa Brankovića.
Neka vam to upali lampicu i upozori vas da se isto može ponoviti i u zadatku 2!
Zadatak 2: Dokazivanje tačnosti zadatog tumačenja
Za razliku od prethodnog, drugi zadatak je težak i vodi ne do drugog, već do „trećeg“ nivoa!
Potrebno je obojiti kružiće ispred onih tumačenja koja odgovaraju tekstu „Jerina – druga srpska despotica“.
Ponuđeno je ukupno šest tumačenja.
Za one kojima je tekst težak za čitanje, kako zbog načina pisanja, tako i zbog arhaizama, nudim tehniku koja im može poslužiti da reše zadatak!
Tehnika za rešavanje 2. zadatka u četiri koraka
Ova tehnika podrazumeva da:
- Pročitate svako tumačenje i izdvojite ključne reči;
- Čitate tekst pasus po pasus i tražite ključne reči;
- Proverite da li je tekst, u kojem ste pronašli ključne reči, zaista dokaz da je tumačenje tačno;
- Potražite reči koje mogu da vas skrenu s puta.
Ukoliko posle trećeg koraka ustanovite da u tekstu ne postoji dokaz, četvrti korak ne radite.
Slikovito rečeno, zamislite da ste detektiv i da u tekstu treba da pronađete dokaz da je rečenica koju su vam zadali tačna. Zadatak nije lak: dokaz je skriven, pa morate uključiti logiku
Pola tumačenja je tačno, a pola netačno. Pronađite dokaze ako je tumačenje ispravno.
Analiza 1. tumačenja: Oslobođenje Srbije i saradnja s Ugrima
○ Uspeh Đurđa Brankovića jeste u tome što je oslobodio Srbiju dotadašnjeg ropskog položaja, zahvaljujući saradnji s Ugrima.
1. Izdvajanje ključnih reči
Izdvajamo ključne reči postavljajući sebi pitanja:
KO? Đurađ Branković
ŠTA? oslobodio Srbiju
KAKO? u saradnji sa Ugrima
Ključne reči su: Đurađ Branković – oslobodio Srbiju – saradnja sa Ugrima
2. Pretraga po pasusima
Na osnovu ključnih reči tražimo dokaz u tekstu da je Đurađ Branković zaista oslobodio Srbiju.
Prvi pasus
Posle iznenadne smrti despota Stefana Lazarevića, jula 1427, vladarsko žezlo u Srbiji uzeo je njegov oglašeni naslednik Đurađ Branković. Đurađ je nastavio politiku svog ujaka, pa je, po ugledu na njega, odmah stupio u vezu s Ugrima. Primio je vazalstvo u odnosu na ugarsku krunu […]
U prvom pasusu nalazimo samo dve ključne reči: Đurađ Branković i saradnja sa Ugrima (“stupio u vezu s Ugrima” ukazuje na saradnju).
Pojam „oslobodio Srbiju“ ne postoji.
To znači da se dokaz za prvo tumačenje ne nalazi u prvom pasusu.
3. Provera ostatka teksta
Ukoliko se u preostalih pet pasusa ime Đurađ Branković pojavljuje, ali se uz njega ne nalaze preostale dve ključne reči, tumačenje „Uspeh Đurđa Brankovića jeste u tome što je oslobodio Srbiju dotadašnjeg ropskog položaja, zahvaljujući saradnji s Ugrima“ nije tačno!
Analiza 2. tumačenja: Bezbednost Smedereva i mobilizacija
○ Da bi se osigurala bezbednost Smedereva, u Srbiji je mobilisan veliki broj muškaraca koji su, u formi vojnih četa, često intervenisali na tom području.
1. Izdvajanje ključnih reči
KO? veliki broj muškaraca
ŠTA? mobilisan u Srbiji, u formi vojnih četa
ZAŠTO? bezbednost Smedereva
Ključne reči: veliki broj muškaraca – mobilisan u Srbiji, u formi vojnih četa – bezbednost Smedereva
2. Pretraga po pasusima
U tekstu prvo tražimo ključnu reč koja se najmanje pominje – bezbednost Smedereva.
Prelazimo brzo preko teksta i tražimo reč Smederevo (pominje se u 2., 3. i 4. pasusu).
Čitamo SAMO rečenice oko reči Smederevo.
Drugi pasus
[…] Tako su Đurađ i Jerina ostali bez prestonice. Odlučili su da podignu novu, u Smederevu. U rekordnom roku, od proleća 1428. do 1430. godine, smederevski vodeni grad bio je podignut. Graditelj Smedereva je, po svoj prilici, bio Georgije Kantakuzin, Jerinin brat. […]
Reč Smederevo se pominje u kontekstu gradnje, bez ostalih ključnih reči.
Treći pasus
To je podrazumevalo da je, praktično, cela Srbija bila mobilisana, izvedena na argatovanje (kuluk). […] Uvedena je čvrsta disciplina, kako bi se posao što pre okončao. To je podrazumevalo česte intervencije srpskih vojnih četa. […]
Nalazimo: „cela Srbija bila mobilisana”, „srpskih vojnih četa” i „česte intervencije”.
3. Provera dokaza
Analizirajmo ključne reči iz tumačenja i ključne reči koje smo pronašli u trećem pasusu:
Ključne reči iz tumačenja – veliki broj muškaraca – mobilisan u Srbiji, u formi vojnih četa – bezbednost Smedereva
Ključne reči iz pasusa – „cela Srbija bila mobilisana” – „srpskih vojnih četa” – „česte intervencije”.
Kada ih ovako uporedimo, primećujemo na prvi pogled da ključna reč, bezbednost Smedereva, u tekstu ne postoji.
Čete su intervenisale da bi uvele disciplinu, „kako bi se posao što pre okončao”, a ne da bi čuvale grad.
Tumačenje je samo delimično tačno: KO i ŠTA se poklapaju sa tekstom, ali ZAŠTO ne.
Zaključak: nijedan pasus u tekstu ne dokazuje drugo tumačenje.
Ni ovo tumačenje nije tačno.
Budući da smo otkrili da se dokazi za drugo tumačenje nalaze u trećem pasusu, četvrti pasus možemo izostaviti.
Analiza 3. tumačenja: Strani vojnici i disciplina
○ Đurađ Branković je postavio strane vojnike da zavode disciplinu jer je uvideo da srpski vojnici iskazuju previše saosećanja prema sebrima.
1. Izdvajanje ključnih reči
Izdvajamo ključne reči i postavljamo sebi pitanja:
KO? Đurađ Branković
ŠTA? postavio strane vojnike da zavode disciplinu
ZAŠTO? srpski vojnici iskazuju previše saosećanja prema sebrima
Ključne reči: Đurađ Branković – postavio strane vojnike da zavode disciplinu – srpski vojnici iskazuju previše saosećanja prema sebrima
2. Pretraga po pasusima
Krećemo od ključne reči koja je najlakša za pronalaženje, u našem slučaju: Đurađ Branković.
U 1. i 2. pasusu Đurađ se pojavljuje nekoliko puta, ali ne i ostale ključne reči. Zato prelazimo na 3. pasus.
Treći pasus
[…] Kako su srpski vitezovi imali razumevanja za tešku muku sebara, obično su bivali tolerantni. U takvim slučajevima, na „najugroženijim mestima”, Đurađ je naređivao grčkim vojnicima, kojih je u Srbiji bilo jer su ovamo dolazili sklanjajući se od Turaka, da zavode red i uteruju disciplinu. […]
3. Provera dokaza
- Đurađ Branković → pojavljuje se nekoliko puta
- postavio strane vojnike da zavode disciplinu → „naređivao grčkim vojnicima … da zavode red i uteruju disciplinu”
- srpski vojnici iskazuju previše saosećanja prema sebrima → „srpski vitezovi imali razumevanja za tešku muku sebara, obično su bivali tolerantni”
U trećem pasusu smo pronašli sve ključne reči, čime smo dokazali da je treće tumačenje tačno! Možemo da obojimo kružić ispred njega.
● Đurađ Branković je postavio strane vojnike da zavode disciplinu jer je uvideo da srpski vojnici iskazuju previše saosećanja prema sebrima.
4. Obratite pažnju na reči koje vas skreću s puta
Tekst ne koristi iste reči kao tumačenje. „Strani vojnici” su u tekstu „grčki vojnici”, „srpski vojnici” su „srpski vitezovi”, a „saosećanje” je „razumevanje” i „tolerancija”.
Učenik koji traži samo iste reči zaključiće da dokaza nema i odbaciće tačno tumačenje. Zato tražite značenje, a ne istu reč.
Na isti način proverite i preostala tri tumačenja,
Zaključak
Prvi zadatak proverava da li učenik ume da pronađe informaciju u tekstu. Drugi proverava da li ume da je dokaže: tumačenje je tačno samo ako tekst potvrđuje svaki njegov deo.
Obe tehnike polaze od istog pravila – učenik ne čita tekst naslepo, nego zna šta traži. Ključne reči iz pitanja ili tumačenja vode ga kroz tekst pasus po pasus, a logika odlučuje da li je pronađeni odlomak zaista dokaz.
Tehnike važe za svaki tekst na završnom testu, ne samo za tekst o Jerini. Što ih učenik češće primeni na starim testovima, to će na ispitu brže i sigurnije rešavati zadatke.
Česta pitanja (FAQ)
Posle ovakvih časova učenici i roditelji mi najčešće postavljaju ista pitanja. Evo kratkih odgovora.
Da li učenik mora da razume svaku reč u tekstu?
Ne mora. Prvo čitanje služi da učenik razume suštinu teksta. Nepoznatu reč vredi razjasniti samo ako se nalazi u rečenici sa ključnim rečima iz pitanja ili tumačenja, jer samo ta rečenica nosi odgovor.
Šta ako reči iz tumačenja ne postoje u tekstu?
Tražite značenje, a ne istu reč. U tekstu o Jerini „strani vojnici” su „grčki vojnici”, a „saosećanje” je „razumevanje”. Ako tekst ni drugim rečima ne potvrđuje neki deo tumačenja, ono nije tačno.
Šta znači delimično tačno tumačenje?
To je tumačenje u kojem se jedan deo poklapa sa tekstom, a drugi ne. Na testu se računa kao netačno. Najčešće je pogrešan razlog – deo koji odgovara na pitanje ZAŠTO, kao u drugom tumačenju o Smederevu.
Koja su tumačenja tačna u 2. zadatku?
Tačna su treće, četvrto i šesto tumačenje, a prvo, drugo i peto nisu. Pre nego što proverite rešenje, pokušajte sami da rešite četvrto, peto i šesto tumačenje tehnikom koju sam vam objasnila.
Koja oblast sledi posle razumevanja pročitanog teksta?
Posle razumevanja pročitanog na testu slede zadaci iz gramatike: rečenica, sintagme i vrste reči. Njima je posvećen sledeći blog ove serije, u istom formatu – zadatak po zadatak, sa tehnikom rešavanja.
Da li vaše dete na testu i dalje čita tekst „naslepo”?
Na času zajedno prolazimo kroz stare testove, zadatak po zadatak, sve dok tehnika ne postane navika i dok ne počnemo sami da tražimo dokaz u tekstu. Zakažite prvi čas i počnite pripremu za malu maturu na vreme, a ne nedelju dana pred ispit.
